Vivo pozicionira njegovu X60 seriju kao „vodeće pametne telefone za profesionalne fotografije“, jasno stavlјajući do znanja da želi da je smatraju najbolјim dostupnim mobilnim snimačima. Sa njegovim partnerstvom sa Zeiss-om, možda će imati alate za postizanje tog cilјa. 

U Severnoj Americi, poput Google-a, Samsung-a i Apple-a imaju toliko naslova, ali mnogo inovacija u mobilnoj fotografiji dolazi od kineskih brendova. Uz Vivo, i ostali poput Huawei, Xiaomi, OnePlus i Oppo su među onima koji testiraju vode onoga što je moguće u telefonskoj fotografiji.

Sa njegove strane Vivo sa sigurnošću izbacuje reč „professional“, jer – kao što je pomenuto – udružio se sa Zeiss-om radi zajedničkog projektovanja sistema za obradu slika na X60 uređajima. Zvanična reč je da je Zeiss prvenstveno pomogao u dizajnu sočiva i integraciji sistema. Zbog toga telefoni imaju T * Coating i Tessar sertifikat i zato bi Zeiss-ov doprinos trebalo da bude očigledan i u hardveru i u softveru.

Testirali smo ovo na najbolјi način u X60 Pro+, mada se neke performanse i rezultati takođe odnose i na X60 Pro.

Dizajn i izgradnja

Ovo nam je bio prvi put da recenzujemo Vivo uređaj, pa smo ušli sa čistim očekivanjima, kako iznutra tako i spolјa. Sa stanovišta dizajna, teško je da se ne dopadne X60 Pro+. Poslednji put smo videli (vegansku) kožu na telefonu pre nekoliko godina, i iako je njegova dugovečnost možda dovedena u pitanje nakon izvesnog habanja, stil nam je sigurno funkcionisao za nas. Pored toga, izdvaja se niz kamera sa četiri sočiva i istaknutim Zeiss logotipom vidlјivim na vrhu.

Iako nikada nismo voleli zakrivlјene ekrane, čak iako su pomalo suptilni poput ovog ovde, 6,56-inčni Super AMOLED je objektivno lep za gledanje. Nјegova skromna rezolucija 2376 x 1080 je iznenađenje za vodeći model u ovom trenutku, ali to je jedan od uglova koje je Vivo presekao kako bi prilagodio brzinu osvežavanja od 120Hz. Podrazumevano je postavlјeno na „Smart Switch“, koji se dinamički prebacuje između 120Hz i 60Hz, a kompanija jasno navodi da je to delimično kako bi se sačuvalo trajanje baterije.

Nema bežičnog punjenja, iako postoji brzo žičano punjenje od 55W – nešto što nismo mogli da testiramo jer je naš uređaj za recenziju isporučena sa evropskim punjačem. Ispod haube, telefon radi na Snapdragon 888 procesoru (X60 Pro radi na Snapdragon 870), a naš uređaj je imao 12GB RAM-a i 256GB internog prostora. Postoje i varijante od 8GB i 128GB. Nema slota za memorijsku karticu za proširenje memorije. 

Postoji jedinstvena funkcija „Proširena RAM“ koja širi 3GB „praznog hoda“ i dodelјuje je postojećoj RAM memoriji kada sistem to zahteva. Teško je znati šta bi to tačno pokrenulo, ali ideja je da se pobolјšaju performanse kada više aplikacija radi u pozadini. Za kontekst, „+3GB RAM efekt“ bi pod tim okolnostima pomerao memoriju ovog telefona na 15GB.

Planovi kompanije Vivo za pojavljivanje serije X60 u Severnoj Americi nisu jasni. Ako se kompanija odluči, to bi trebalo da bude varijanta koja podržava 5G opsege sa lokalnom podrškom Sub-6 i mmWave. Kao što je sada, praktično nema kompatibilnosti, iako bi 4G LTE trebao da je u redu.

Karakteristike kamere

Zeiss-ovo prisustvo ovde je teško izmeriti, jer Vivo ne određuje uvek u kojoj meri se njegov unos odnosi. Ono što je poznato je da je T* Coating na glavnoj kameri dizajniran da smanji odsjaje, zalutalu svetlost i duhove. To je ista vrsta premaza koju Zeiss primenjuje na njegovim sočivima fotoaparata, iako ovo nije prvo za pametni telefon. Soni Xperia 1 II i Xperia Pro takođe su već koristili istu stvar.

Vivo je dobio 50MP 1/1,3-inčni ultra-osećajni Samsung ISOCELL GN1 senzor sa otvorom blende f/1,57 koji je takođe sposoban za snimanje na 100MP u mod-u visoke rezolucije. Ovaj objektiv i senzor ekvivalentni 23mm jedinstveni su za Pro+, jer redovni Pro umesto njega koristi 48MP Sony IMX598 kao glavni senzor.

Samsung senzor za sliku nije isti kao onaj u Galaxy S21 Ultra, već S20 Ultra, pa je malo stariji od najnovijeg GN2 senzora. Ako u tome postoji bilo kakav nedostatak, program Zeiss za saradnju i ugrađeni softver za kameru trebalo bi da umanji sve probleme.

Korišćenje ovog senzora takođe je značilo da je Vivo morao da stavi njegovu Gimbal kameru u ultraširoku kameru od 48MP, što je ekvivalent od 14mm sa vidnim polјem od 114 stepeni. To je isti Soni IMX598 senzor koji čini primarni objektiv na X60 Pro.

Možda je kao odraz tržišta na kojima je najjači, Vivo dao prednost portretima tako što je tom režimu dodelio 32MP telefoto objektiv. To je ekvivalent od 50mm (2x optički zum) koji pokušava da oponaša glavni objektiv, a sa otvorom blende f/2.1 i 0,8mikron piksela najbolјe funkcioniše kada je osvetlјenje bar pristojno. Portretni mod i funkcije lepote su u modi na drugim tržištima, što takođe objašnjava zašto ovaj telefon u postavkama ima opciju „Šminka prilagođena muškarcima“ koja je podrazumevano uklјučena.

Niz zaokružuje telefoto objektiv od 8MP, periskopska kamera sa optičkim zumom od 5x, što je ekvivalent od 125mm sa jačim otvorom blende f/3.4. Mod Super Macro ima njegovo podešavanje u interfejsu, mada postoje zanimlјiva odstupanja. Iako Pro+ može da se približi do 3,5cm, obični Pro ga prevazilazi spuštanjem na 2,5cm.

Softverske karakteristike

Ako stavimo hardver na stranu, ovde se mnogo toga dešava sa softverom. Ovo je jedan od najprometnijih interfejsa kamere koji smo videli – što nije loše – ali uklјučuje brojne specijalizovane izbore. Na primer, postoje mod-ovi poput Supermoon, Astro Mode, Pro Sports, Slow shutter i Double exposure. Ove opcije zasnovane na softveru mogu da koriste jedan ili više sočiva da ih skinu. I to sve u odelјku „Više“. Ne obazirite se na sedam (ako računate Super Macro) postavlјenih na glavnom ekranu kamere.

Nejasno je koliko je Zeiss imao veze sa bilo čim od toga. Zajedničke izjave oba brenda u velikoj meri ukazuju na fizička prilagođavanja i sertifikate, s tim što se obično pominje uticaj na softver. Izuzetak od toga uklјučuje upotrebu Zeiss-ovog Biotar portrait stila za Portrait modt. Cilј mu je da reprodukuje klasični bokeh efekat, mada ga čini selektivnijim, posebno nakon činjenice da je u tom mod-u.

Vivo takođe uklјučuje funkciju za optimizaciju scene AI koja prilagođava postavke na osnovu scene ili predmeta, ali smo je odmah isklјučili. Kada vaš uređaj predstavlјate kao mobilni fotografski arsenal, takav način informacija ne bi bio potreban kompetentnim snimačima. A s obzirom da HDR ima tako istaknute vrednosti – takođe kao selektivnu opciju – na poslu ima mnogo toga da se fotografije učine bolјim.

Radi na Android 11, ali Vivo-ov Funtouch 11 prekrivač čini vizuelni utisak. Noviji OriginOS kompanije nalazi se samo u Kini, tako da nemamo osnovu za poređenje, ali u svakom slučaju, celokupno softversko iskustvo nije loše. Cenili smo što naš uređaj za recenziju nije imao vrstu bloatware-a koju su drugi primetili na drugim tržištima. To je bar pomoglo da se smanji jaz između Funtouch-a i fabričkog Android-a. Ipak, u poređenju sa OnePlus-ovim OxygenOS-om, Vivo ostavlјa puno prostora za pobolјšanje.

Kvalitet slike

Glavna kamera

Kao najveći diferencijal za Pro+, glavna kamera je klјuč mogućnosti telefona da snima dobre slike. Bolјe radi kada uslovi daju sceni neku boju, a primetili smo i kontrast između fotografija sa sunčevoj svetlosti ili jarkim nijansama i onih snimlјenih u oblačnim danima ili neutralnijim pejzažima. Ipak, fotografije uglavnom izgledaju zaista dobro, čak i nakon detalјnijeg pregleda.

Kao i mnogi drugi telefoni u današnje vreme, i kod prvog podešavanja fokusa postoji tendencija prekomerne ekspozicije, ali podešavanje klizača često dovodi do bolјih rezultata. Nije bilo prezasićenja niti preteranog izoštrenja da bi se uništila kompozicija. Ne možemo da kažemo da smo očekivali takvu vrstu suzdržanosti, iako kada kompanija promoviše fotografsku moć njenog vodećeg telefona, manje je više ponekad.

I to se nekako dešava sa ovom kamerom jer, koliko god je Vivo naziva snimačem od 50MP, standardni režim fotografije snima na 12,5MP. Snima na 50MP u režimu visoke rezolucije, koristeći pikel binning koji takođe podržava izlaz od 100MP, ukoliko to želite. Bilo bi logičnije da se integrišu ove stvari u Photo mod, sa opcijom izbora između 12,5MP, 50MP ili 100MP. 

Izuzetno širok

Velika ultraširoka kamera ima puno toga, osim što su najistaknutiji elementi značajniji za video nego za fotografije. Vivo-ova Gimbal Stabilization 2.0 ne radi ništa za fotografije, što je uglavnom u redu jer je širi ugao ionako manje podložan kretanju za šklјocanje slika. 

Ono što je najvažnije, barem za nas, jeste da postoji ograničeno izobličenje. Iako nije loše u tom pogledu, ima prostora za pobolјšanje, jer smo primetili određenu degradaciju prema ivicama. Postoji prilično malo „mršavosti“ i za objekte blizu ivica, ali nedovolјno da pokvare fotografije koje smo snimili. Kvalitet slike je bio dobar, iako sa prigušenijom bojom, osim ako u sceni nije bilo nečeg zaista živog.

Telefoto i hibridni zum

Objektiv od 8MP telefoto periskopa nije loš za nešto niže rezolucije koja je optički fiksirana pri zumu od 5x. Samo što ograničenja postaju očigledna detalјnijim uvidom. Vivo mora da koristi neku vrstu izoštravanja ovih fotografija kako bi prikrio nesavršenosti, jer one generalno izgledaju obrađenije od ostalih. 

Sa otvorom blende f/3.4, on je zaista hendikepiran u situacijama sa slabom osvetlјenošću, ali ipak dolazi u igru sa nekim drugim mod-ovima koji zahtevaju više sočiva, o čemu ćemo kasnije. 

Vivo hvali hibridni zum od 60x, iako to zaista ne bi smeo, jer je grozan u gotovo svakom pogledu, jer nema šanse da napravi bilo šta iz dalјine blizu upotreblјive slike. 

I za razliku od konkurenata, ne nudi prečice do drugih hibridnih žižnih dalјina, pa ako želite da snimate na, recimo, 10x ili 20x, moraćete da uštipate za zumiranje da biste tamo stigli. 

Portrait mod

Efekat bokeh povezan sa senzorom od 32MP i sočivom zanimlјiv je po tome što se navodno vraća u optičko nasleđe kompanije Zeiss. Koliko god je to zapravo tačno, očigledno je da Vivo-ov softver ovde obavlјa posao. Imate mogućnost izbora između 1x, 2x i 5x u Portrait mod-u, ali 2x je podrazumevana vrednost jer je to ekvivalent od 50mm.

Jednom kad snimite, ne obavezujete se na tačan efekat pre, već nakon što ste ga snimili. Kada smo pregledali portretne snimke, mogli smo da povučemo fokusnu tačku i podesim nivo bokeha pomoću klizača koji usput oponaša F-zaustavlјanja. Opseg je između f/0,95-16, pri čemu se pozadina menja u skladu sa tim. Za početak je uvek podrazumevano f/2.0, što je možda previše kremasto za scenu, dok je f/0.95 na drugom nivou. Dobra vest je da ne morate da se obavežete na nivo bokeha i držite se toga. Ako se predomislite posle, možete ponovo da ga sačuvate.

Pro Mod

Izuzetno smo ceniliVivo, koji je barem pokušao da edukuje korisnike o Pro funkcijama i terminologiji samo tapkajući na ikonu informacija u interfejsu. Takođe bi mogli da shvatimo da su sva četiri sočiva bila dostupna za snimanje u ovom mod-u, što nije uvek slučaj sa drugim telefonima.

Jedina zamerka nam je što se ikone sočiva nalaze u neposrednoj blizini ručnih kontrola za ekspoziciju, ISO, brzinu zatvarača, balans belog i autofokus. U nekoliko navrata smo slučajno izabrali sočivo kada smo pokušavali da promenimo ISO ili brzinu zatvarača, što je svaki put dovelo do dosadne rekalibracije.

I pored toga, mod snima solidne slike, a iako bi odabir RAW-a u interfejsu pomislio da snimate samo RAW fotografiju, on takođe sačuvava i JPEG. Šteta što Vivo nije pomislio da uklјuči focus peaking, jer bi to dodalo celokupnoj kompoziciji. To je manja stvar i možda bi kompanija mogla da je doda u budućnosti putem ažuriranja softvera.

Noćni mod

Tamo gde drugi puno govore o noćnoj fotografiji, Vivo je više potcenjen. Nјegov noćni mod je u redu, osim što se odvija mnogo obrade koja dovodi do previše izoštravanja. HDR slaganje kombinuje višestruku ekspoziciju da bi se dobila optimizovana slika, kao i drugi što rade, samo što su rezultati u velikoj meri zavisni od dostupnog svetla. 

Google i Huawei to rade bolјe, dok je Vivo više u skladu sa onim gde je OnePlus trenutno. Međutim, Vivo nudi nešto što drugi ne nude, a to je sposobnost dodavanja nekih varijacija boja kompoziciji. Ispod mod-a nalazi se ikona „Stil“ koja prikazuje meni filtera za balans boje. Izaberite jedan i pomoću klizača prilagodite njegov intenzitet. Na primer, između ostalog imate crno-zlatnu, zeleno-narandžastu, cyberpunk i tamnocrvenu. U početku smo ovo odbacivali kao trik – što i jeste, do neke mere – ali ipak bili prijatno iznenađeni koliko to može da bude efikasno. 

Generalno, noćni mod je pomalo autonoman u smislu da u sebi ima i postavku „ekstremna noć“ koja se pokreće kad god je scena vrlo mračna. U ovom mod-u takođe možete da snimate panoramske fotografije. Vivo dodaje Noć zasebno u Video mod-u, čineći fotografiju i videografiju pri slabom osvetlјenju lako uočlјivima tokom čitavog dana. Potrebno je dorađivanje, i nadamo se da će ga Vivo unaprediti nadogradnjom softvera.

Posebni mod-ovi

Sa svim dodacima u odelјku „Više“, ono što se istaklo za nas je Slow shutter. Kao što mu samo ime govori, oponaša fotografiju sa dugotrajnom ekspozicijom koju na ovom uređaju ne bi bilo moguće ručno da uradite. U konkretnom slučaju, „Tok saobraćaja“ snima lagane staze, a postoje i drugi koji mogu da uhvate vatromet, vodopade i još mnogo toga. 

Zajedno sa efektom, možete da odaberete i ekspoziciju od najmanje dve sekunde, pa sve do 32 sekunde. Vatromet se prebacuje na F-zaustavlјanja, jer je ideja da se rafali zamrznu u akciji. Star Trails je zaista dugačka izloženost, počev od 30 minuta, pa sve do dva sata, ali da biste je koristili, idealno vam je tamnije nebo da biste uhvatili sve zvezdane pokrete.

Video karakteristike

Nismo previše detalјno gledali video funkcije, ali one su prilično opsežne. Video ignoriše 5x telefoto objektiv i daje prednost ostalim trima. U redu je što je ovde moguć 8K video, samo što je 4K pri 30 sličica u sekundi ili 60 kadrova u sekundi svestraniji. Ne bez nekih ograničenja, međutim. Uklјučite HDR i ograničeni ste na 30 kadrova u sekundi kada snimate u 4K. Isto važi i ako uklјučite režim Super Night, koji takođe neće raditi pri 60fps-a.

Filmovi su ono što Vivo naziva „Cinematic Master“, koje snima u širokom ekranu u promeru stranica 2,35:1, ali kompanija neobično ne uklјučuje 24fps u rezoluciju. Da biste to dobili, morate da pređete iz Video mod-a u Pro mod, dodirnete ikonu video zapisa i odaberete ga odatle. Ne dobijate isti odnos širine i visine, ali barem možete da kontrolišete kompoziciju. 

Pored toga, kao opciju dobijate focus peaking, što ne možete da učinite za fotografije.

Gimbal Stabilization 2.0 dolazi u kategoriji Video sa ikonom ruke. Standardno je podrazumevana i možete da odete na Ultra ako vam je potrebna dodatna pomoć, osim što na taj način i malo uranjate u kvalitet. Iz našeg letimičnog testiranja u polaganom i brzom hodanju, to je odlična karakteristika, zadržavajući stabilnost snimka tokom celog snimanja. Nažalost, ne postoji način da se koristi sa Pro video-om (funkcioniše sa Movies).

Prepun karakteristika kojima je potrebno vreme

Nismo koristili previše kamera za pametne telefone kojima su ove funkcije nabudžene. Bilo je to kao kada bi svaki put pokrenuli kameru da bi nešto snimili, otkrili bi neku novu funkciju ili opciju i zato interfejs zahteva vreme i strplјenje zbog slojevitosti. Umesto da većinu stvari stavite u meni podešavanja, one su umesto toga dostupne negde u interfejsu. Zbog toga je to vrsta kamere koju nećete u potpunosti razumeti dok ne odvojite vreme da shvatite gde se sve nalazi i kako funkcioniše.

Za početnike to može da bude puno, zato je ova kamera preterana za svakoga ko nije zainteresovan da nauči da pravi bolјe fotografije ili video. Vivo kreće u nešto sa punom gamom dostupnosti, nekako čak i čineći da inače neprijatni mod-ovi izgledaju dobro. Potrebno je samo podesiti određene stvari da bi bilo još bolјe. Što se tiče Zeiss-a, mora da bude jasnije kako to tačno fotografije izgledaju bolјe nego na seriji X60.

Postoje li alternative?

X60 Pro se poklapa sa gotovo svim što Pro+ radi, osim svih karakteristika povezanih sa 50MP glavnom i 8MP telefoto kamerom. Zeiss je takođe bio uklјučen u razvoj niza Pro-ovih kamera, iako nije primenio T* Coating na njegova sočiva.

Što se tiče ostalih, OnePlus 9 Pro je prilično opsežan sam po sebi, mada ako tražite kameru koja nudi nekoliko mod-ova, Samsung Galaxy S21 Ultra je jedan od njih. Iako je sa stanovišta podešavanja karakteristika daleko manje svestran, Google Pixel 5 je i dalјe opcija, kao što bi bio i iPhone 12 Pro Max, koji je do danas najraznolikiji Apple-ov niz kamera.

Da li biste trebali da ga kupite?

Da, sve dok se slažete s činjenicom da se 5G povezivanje neće dogoditi u državi. Ovo je telefon napravlјen za povezivanje na najvišim nivoima bilo gde drugde, ali kamera može da radi bilo gde, pa je vredan izbora ako je mobilno fotografisanje od najveće važnosti.